Неуспјех мисије Цриппс и ефекти Другог светског рата створио је широко распрострањено незадовољство у Индији. То је ЛЕД Гандхији покренуо кретање позива на потпуно повлачење Британаца из Индије. Радни одбор Конгреса, на састанку у Вардији 14. јула 1942. године, прешао је историјско “престало индијску” резолуцију захтевајући непосредни пренос моћи у Индијанце и напустили Индију. Дана 8. августа 1942. у Бомбају, цео Конгресни одбор Индије подржало је резолуцију која је позвала на ненасилну масу борбу на најширем могућем степену широм земље. Том приликом је Гандхији доставио говор чувене “ураде или умријети”. Позив за “одустајање у Индију” замало је довео државне машине за мировање у великим деловима земље док су се људи добровољно бацали у дебеле кретања. Људи су посматрани Хартале и демонстрације и процесе праћене националним песмама и паролама. Покрет је заиста био масовни покрет који је довео у своју амбитузију хиљада обичних људи, наиме студената, радника и сељака. Такође је видело активно учешће лидера, наиме, Јаипракаш Нараиан, Аруна АСАФ Али и Рам Манохар Лохиа и многе жене као што су Матангини Хазра у Бенгалу, Канаклата Баруа у Ассам и Рама Деви у Одишу. Британци су реаговали са много силе, а ипак је трајало више од годину дана да сузбијају покрет.