Право на слободу укључује и право на слободу религије. И у овом случају, доносиоци устава било је врло посебно да то јасно наведу. Већ сте прочитали у поглављу 2 да је Индија секуларна држава. Већина људи у Индији, као и било где другде на свету, следите различите религије. Неки можда не верују у било коју религију. Сецуларизам се заснива на идеји да се држава односи само на односе међу људским бићима, а не односи између људских бића и Бога. Секуларна држава је она која не успоставља ни једну религију као званичну религију. Индијски секуларизам практикује став принципијелног и једнаког удаљености од свих религија. Држава мора бити неутрална и непристрасна у суочавању са свим религијама.
Свака особа има право на признање, вежбање и размножавање религије коју верује у њих. Свака верска група или секта слободно управљају својим верским пословима. Међутим, право на размножавање нечије религије не значи да особа има право да приморава другу особу да се у своју религију претвара снагом, преваром, подстицањем или олакшицама. Наравно, особа је слободна да промени религију на своју вољу. Слобода практицирања религије не значи да особа може учинити све што жели у име религије. На пример, не могу се жртвовати животиње или људска бића као понуде натприродне силе или богове. Вјерске праксе које третирају жене као инфериорне или оне које кршете женску слободу нису дозвољени. На пример, не може се присилити удовицу да се обрија главом или носи белу одећу.
Секуларна држава је она која не даје никакву привилегију или услугу никакве посебне религије. Нити то не зна или дискриминише људе на основу религије коју слиједе. Стога влада не може да се укида било које особе да плати порез на промоцију или одржавање = било коју одређену религију или религијску еституцију. Неће бити и верске инструкције у образовним установама. У образовним установама које управљају = приватна тела ниједна особа не може бити приморана да учествују у било којој верској упутству или да присуствују било којем верском богослужују.
Language: Serbian